NE POSTOJI NIŠTA TOLIKO OSLOBAĐAJUĆE KAO SAČUVATI SEBE JEDNOSTAVNIM ČINOM BUĐENJA.

{Ideš ili ostaješ, to su ta pitanja koja u jednoj sekundi, a da ni ne primetiš, promene celi tok života. Kad ti ništa ne pripada lakše odlaziš. I što si stariji sve lakše zatvaraš vrata svemu što te umara.}

❤…postoji mlad mesec, ali stari ne. Čini se da je i čovek prvo mlad, a onda je samo pun. Dok posmatram svog životnog favorita, baš visoko na nebu, u glavi mi je ona njujorška berza na kojoj stotine ljudi maše papirićima, svi viču i svako ima svoj tajni znak, pa onaj nered kad svi odu. Baš puno toga stane u glavu.

• • • • • • • • • • •

Za širu sliku udaljiti se od obale. Kad putuješ sam, uspeš o svemu lepo razmisliti. Plan razmišljanja.

Sećam se da sam jednom definisala jednu misao u glavi koja je ostala zaglavljena tu za sva vremena, da se njom vodim. Moraš biti sposobna da sama ispuniš prazan prostor. Nikada se ne trebaš oslanjati na drugu osobu da učini da se osetiš kompletnom. To bi bio jedan od najozbiljnijih oblika opasnog. A ako se oslanjaš…pa jebiga Tamara. Nemoj celom težinom. – Kad znaš biti sam; to je dosta visok prag tolerancije. Kad znaš biti sam; to je stvar dobrog ukusa.

Sebe sam razumela tek nakon što sam potpuno ugasila sebe. I tek sam u procesu sastavljanja sebe u nešto drugo i bolje shvatila ko sam zapravo. I znate šta?! Ljubav nije spasilac. Ljubav je luksuz u kome možeš uživati tek nakon što spasiš sebe. I Niče je rekao da je bitno praviti sebe iznova i iznova, i da to uvek treba da bude tvoja najbolja kreacija ikada. Zato se ne stidim dugogodišnjeg procesa učenja kako da budem ljuta i tužna i usamljena i zadovoljna i uzbuđena i uplašena i radoznala i srećna. Uvek učim kako da okusim sve. I uživam u tom svemu.

• • • • • • • • • • •

Ta neka intimnost sa ulicama noću. Ruka u džepovima uvek izgleda kao da si se s nečim (napokon) pomirio, pa odmor. Biti iskren sa sobom početak je divnog prijateljstva.

I dvoumljenje ima granicu pristojnosti, mislim. Vrat se zna ukočiti i od neosvrtanja. Kad se u čoveku nešto ugasi – to se vidi. Uvek se malo smrznem pred vlastitom hladnoćom kojom (napokon) presečem stvari. Sve uvek pustim jer ništa ne voli biti vezano {osim mene?!}. Pustiš sidro, izroniš. Nećeš ništa izgubiti, sećaćeš se i dubine i hladnoće, poneke utehe i celog sebe. A pronaći ćeš više mora. ❤

NEMAM VIŠE NIŠTA DA DODAM U SVOJU OBMANU.