❤…većina istinski loših stvari po nas je prefinjena. Uglađena. Đavolski lepa. I košta. Mislim o tome i otvaram bocu “Santo di Montepulciano” iz ’82. Nežnost prema sebi merim udovoljavanjem sopstvenim hirovima i otplovljavanjem iz odnosa u kojim mi nije lepo. Konstatujem, trebalo bi brojati i kome smo mi bili promašaji. Cheers to that.

Zalazak sunca, čaša dobrog vina i neki blagi vetar na palubi. Veliki šank, karta sveta na suprotnom zidu i misliš – svuda odlaziš da bi sidro bacio tamo odakle polaziš. Sve što mi je trebalo bila je velika tirkizna voda. Može i modro plava. I vetrić. Vrtlog misli dobila sam gratis.

Postoji nešto erotično u jedrima. Uviti se u svilu kratkog ogrtača boje šampanjca, onda protegneš telo koje miriše na ćilibar i crne orhideje. Kratki nokti premazani tamnim nijansama sa zlatnim česticama su mi ovih dana imperativ. Kada skinem šminku i pustim kosu, ostajem ja, onakva kakva sam i sama pred ogledalom. Posebna vrsta ranjivosti koju ne nudim nikome, i nikome je i ne odobravam. Cheers to that.

#AllAbout27 – radim na tome, ali vrlo sporo. Lagano. Ništa se nije promenilo, a sve se menja. Ja se menjam. Poslednjih meseci osećam da je to iz korena. Preispitujem i prihvatam i odbacujem i menjam. Loša stvar je što ću izgubiti još jedan deo onog deteta u sebi. Dobra stvar je što postajem žena operisana od tipično ženskih bolesti. Sa ovom vrstom inatne i dostojanstvene odlučnosti možda čak uspem i da izbalansiram. A ako izbalansiram – seći ću iz korena. Nepotrebne ljude i suvišne emocije i irelevantne želje. Cheers to that.

Sećam se sebe od pre par godina. Devojka staklenastih očiju boje meda sa telom belim i hladnim poput mermera. Kada protegnem noge vidim sjajnu kožu preplanulu od sunca a u ogledalu pronalazim maslinaste tonove primetne samo na direktnom suncu blagog zalaska. U vrtlogu novih tragova u pesku, sada ne umem da poreknem da sam bolja verzija sebe. Cheers to that, too.


Kada mi se sluh izoštri i misli mi se razbistre, čujem šta ide u pozadini:

“Who do you think you are? Hahaha, bless your soul, you really think you’re in control? Well, I think you’re crazy just like me & it’s no coincidence…”

Znaš, gledam sve te konopce iznad sebe, oko sebe, na jedrima i pitam se…koliko mrtvih čvorova je neophodno da ljudsko telo zadrži mirnim na neko vreme? Well…cheers to that.