❤…izašla je iz toplog, ušuškanog kafea i mahinalno protrljala šake. Napravila je mrljicu od pare u hladnom zimskom vazduhu, koja je još uvek mirisala na cimet i burbon. Zadovoljno je namestila debelu, toplu kapu, i zagolicala dete u sebi. Ovo je njen dan.

• • • • • • • • • • •

Obećala je sebi detinjaste praznike. Pravu jelku i šarene ukrase. Lampione u svim bojama, umesto u luksuznim kombinacijama plave i srebrne ili crvene i zlatne. Sebi je već napravila Novogodišnji paketić, sastavljen od kozmetike, veša i par knjiga. Kupila je Božićnju zvezdu u prelepoj saksiji sa likom nasmešenog bebe Mraza. Sve je počelo obećavajuće.

Pravila je već drugi krug po otvorenom prostoru cvećare, u potrazi za pravim drvetom. Opsesija je terala da omiriše svako drvo kom se približila. Birala je očima, odobravala čulom njuha. Čudna devojka, svakako.

Našla je savršenu jelku. Obla, srednje visine, gusta i srazmerna. Idealna. Prelepa. Zasigurno jedna od onih koje vole kuglice od stakla, sitne paketiće i poneku karamelicu od lešnika. Čak je bila sigurna da će njen paketić moći sasvim udobno da se smesti ispod grana ove lepotice.

I tada  ga je ugledala.

Stojao je opušteno oslonjen na zid od crvene cigle, sa rukama u džepovima, okružen decom, i gledao je u nju smeškajući se. Zbunjujuće? Pomislila je kako svet nije čuo blaži opis tog osećaja. Pozvala je prodavca i kaparisala drvo, po koje će doći kasnije. Potom je prešla u deo sa prazničnim ukrasima, duboko skoncentrisana na to što radi, u cilju ignorisanja prethodnog trenutka.

Međutim, pomoć za koju nije pitala uskoro je bila ponuđena. Zašto, zaboga, kupuje šarene kuglice kad su mali vagončići zanimljiviji za jelku?! Evo, čak i njegov nećak to odobrava! Još mu nije čula ni ime, a već joj je išao na nerve. Mirisao je savršeno, imao je “ono nešto” u očima i to su bila još dva argumenta na listi po kojoj je taj čovek opisan kao iritantan. Pokušavala je da ga ignoriše, razmišljajući kako baš ta scena izgleda kao nešto što bi se odštancalo u 5 različitih holivudskih filmova o praznicima.

Strpavši proklete premedene vagončiće u korpu, provukla se između rafova i pokupila još dva para lampiona, toliko joj je nedostajalo za kompletnu dekoraciju. I on je opet bio tu. Smejao se ostacima borovih iglica u njenoj kosi i predložio joj kafu kako bi se malo oporavila od upravo doživljenog šoka. Bilo je jasno da se zabavlja na njen račun, pa joj nije bilo teško da odbije, uz blistav osmeh.

Odlazeći, primetila je da su stojali ispod Božićne imele. Kakva protraćena imela, pomislila je.

• • • • • • • • • • •

Krajnji rezultat bio je fenomenalan. Baš onakav kakav je poželela. Pogledala je oko sebe. Detinjasto živahne boje poskakivale su svuda oko nje. Udobno je sela u fotelju i pokrila se novim ćebetom sa printom irvasa u dve nijanse sive i bledo ružičastoj. Otpila je  gutljaj začinjenog vina i još jednom pogledala papir koji joj je na brzinu dodao. Tako iritantno privlačnom čoveku svakako stoji jednako iritantno privlačno ime. Hm…

Zapitala se da li je ona imela još uvek na mestu? I zašto kafa? Zar topla čokolada nije bolji izbor za veče?! ❤