~ Kada jednom prošetaš Midnight hronikama, ne možeš pronaći nikoga osim samoga sebe. A to nije mala stvar. ~

❤…nekako, Mesec u rastu i miris oluje u vazduhu uvek budu teška pizdarija u najavi. Mislim da nikada neću naučiti bolje. O ljudima je, svakako, najlepše sanjati. Upoznavati ih, to je već ulaz u pakao. Meni, na primer, zabava počinje kada mi postane svejedno. Zabava meni, a pakao tebi prekoputa mene. Mada, od svih kurvi, tu najskuplje plaćam.

Hodam po (imaginarnoj) žici. Graciozno. Balerine to rade.

Razmišljam. Pa, lep (mi) je. Sranje.

Ovih dana vreme se svelo na baš blag južni vetar. To na Jadranu znači da je zločin iz strasti opravdan, deklarisano još u statutu Budve iz XV veka. Baš po meri mog ludila.

Kada na kratko stanem i razmislim, shvatim – sve što sam od želja ostvarila na kraju sam morala da prebolim. Svaku želju sam morala da umrem, ne samo jednom – po nekoliko puta. Ono što voliš mora biti jače od tebe. Da te savlada, rasturi na komade i da te ostavi da umreš. I zaključila sam da je ostati živ po svaku cenu tako precenjena stvar. Jer, imam noći, da tokom njih umrem koliko god je potrebno puta. Oživim kad svane. E, to je život. Pa, ludnica i groblje! Tek tu skapiraš koliko je život veličanstven.

Bio bi to čak savršen život kada se ne bi moralo dugo zadržavati. U ljudima i u gradovima. Pokupiti ostatke sebe i sa svetom biti na “odjebi”. Ne gledaj me tako dušice! Pa to se uči još u osnovnoj školi! Rekoh – mi, ustvari, imamo samo ostatke od ljudi. Neko je tu uvek pre nas vršljao. I pre mene, i pre tebe.

Zapalim poslednju cigaretu u paklici i stanem da razmislim. Čini se da navijam za razlike, lepota leži u njima. Nesklad među nama garantuje savršenu usklađenost među čaršavima. Prava je šteta što život strasti želi da vidi u lancima. Oh, ma kakav bi to spektakl bio! Jer, srca uvek imam dovoljno za baciti, a i ima nečeg neprirodnog u ženi koja misli. Mnogo bih ti prirodnija i lepša bila kada bi smo se sveli samo na je*anje.

Imate li i vi, ljudi, te neke bolove kojih se ne odričete? Da? Znate šta…posle nekog vremena počneš da ceniš sve te ljude koji nisu mogli ili umeli da stanu uz tebe. Nisu trošili vreme ni sebi ni tebi. Treba oprostiti. Sve ostalo je uzaludno.

Volim ljude raskošne u strastima. Bahate u željama. I kada vole i kada ne vole – to je rat! Ta sam. To krijem ispod nekoliko kilometara leda. Ne umem ljude koji mi oduzimaju pravo na nesavršenost. A on mi kaže da je uravnotežen. Pa zaboga, kakav to pakao živi?!

• • • • • • • • • • •

Kada se vratim malo u prošlost shvatim da nisam rekla kada je trebalo. Ali da se napiše nikada nije kasno.

Dakle, ćutiš pogrešne reči. Odustajem od tvoje verzije mene. Skidam se sa ove stvarnosti. Nadanja zamaraju. Tačno, imam odstupnicu. Jebiga. Treba to mnogo snažnije, dublje…ma, jebote, treba beznadežnije. Ne preuzimam ja odgovornost za ono što ti shvataš da jesam. Tvoja percepcija, tvoj problem. Ja u jednom trenu očekujem sve, u sledećem baš ništa, a negde između te dve kajnosti pulsira nešto što nazivam svojim životom. Savršena ti mogu biti samo ako imaš bujnu maštu, samo to ne umem da ti objasnim. Tako, do tebe je, nije do mene. Ti, za razliku od mene, nemaš ožiljke. Ne verujem ti. Od takvih kao ti lakše se odustaje. Odustajem od tvoje verzije mene. Oprosti mi što sam sada, i oprosti mi što ću opet.

• • • • • • • • • • •

Jedino što je gore od činjenice da nešto ide dovraga je rečenica: “Biće u redu, samo se opusti”. Ne, neće biti u redu, i čoveče, to je sasvim ok. Ma, neka propadne, samo neka se diše duboko! Razmišljam, mili, ostani mi neostvaren. Nisam od onih koje mole. Eventualno kada sam naga. Čak i tada kvalitetno maskiram svoje ludilo. Pravi horor krijem u duši. Prećutim neke stvari jer znam da se čudovišta kriju iza (ne)izgovorenih reči. Reči imaju sklonost da se materijalizuju. I na kraju – ništa. Ako ne budem mogla da te pređem, opkoračiću te. Eventualno, možeš da mi daš srce i da se nadaš da znam šta radim.

I oh, mili…nisam ja tebe našla. Ja sam tebe snašla. 


“Nisam zadovoljna, uopšte. Znaš?!” – Nakon toga na nas pada ugodna tišina. Baš umem ćorsokake, vežbala sam. Dobra stvar kod ćorsokaka je što više nema pogrešnih skretanja.