člč

Koga jebeš, a koga čuvaš za crne dane kada svi odu? Zašto?

❤…sluša mi se neki soul. Eventualno soft-jazz. Nešto raskošno, besno, emotivno i intimno. Eventualno raskalašno. Da se slaže uz burbon, polutamu i čipku (bez postave). Da izađem iz sebe i nadišem se.

• • • • • • • • • • •

Treba uvek imati plan B. Terasu sa pogledom na nijanse žute i narandžaste. Tri dana provesti na njoj, u flanelu, sa nekim bluzom u pozadini i pomalo prevelikim čašama za kuvano vino. Za king-size krevet sa druge strane stakla, pored kamina u kome pucketaju sitne grančice u predvečerja. Da nam se jebe za lažne obzire i pamćenje datuma, ali da zapamtimo te dodire. Taj fini odgoj koji ode u pičku materinu kada se dohvatimo.

Dosipala je sebi već peti put i uživala u aromi teškog merlota sa dodatkom cimeta, karanfilića i par breskvi. Sladunjavo i oporo, pomalo previše. Temperatura se podigla na ugodnih 27°C i odeća joj je uskoro postala suvišna. Pojačala je muziku na maksimum i bilo joj je svejedno. Duboko u šumi jačina tona ne igra nikakvu ulogu. Dugo nije plesala, mislila je. Šta je sputava?! Pogurala je sofe ka zidovima dnevne sobe, sklonila podnu prostirku i iznela stočić u hodnik. Battement – pique – fouette – arabesque – battement. I slobodni pokreti telom. Izbaciti sve. SVE.

Kada oseti njegove ruke na goloj koži svog struka pa je od dodira prođe jeza po vratu i niz kičmu. Ljubi je nemo i ima ukus čežnje. On od nje ume napraviti sopstveno parče plastelina. Ona od njega savršenstvo na par sati. Sa jezikom ili bez njega, sa ukusom duvana ako ne svežine. On misli da ona ima predivnu kožu. Dok spušta dah niz njena leđa, ona misli da on ima previše takvih kao što je ona. Ljubi je tamo gde ona najviše voli, potom se smešta tako da može posmatrati taj jebeni mladež u njegovom oku. Kada se probudi iz prekratkog sna pomisli – ma samo lucidno i samo bahato. Ko ga jebe. Ješćemo mandarine goli i slušaćemo Ninu Simone. Tada će jesen zvanično početi.

Neko joj je skoro rekao da bi trebala što više vremena provoditi naga za pisaćim stolom. Gola ona i go papir, pa ko duže izdrži. Od napora zaboli ona koščica na srednjem prstu desne ruke ali bol prija. Zapravo, svaki bol pomalo prija, prošlo joj je kroz glavu. Mora da je zato toliko dobro. Može biti i zbog olakšanja koje se oseti kada prođe.

• • • • • • • • • • •

Meni je najtužnije kada ljudi misle da me nikada neće proći. Meni sve dosadi, jer – nestalna sam. I nema veze to sa ljubavi. Ima sa mnom. A slagala bih kada bih rekla da mi nije bio neprirodno privlačan na prvi pogled. Na drugi. Na treći. Na svaki do kraja večeri. Jebiga. Kakvu god odluku da sam donela, pala bih na belu košulju. ❤


Kod ispovesti mi je uvek žao onog prekoputa mene. Praštajte.