❤…kada sam prvi put oborila dečaka na zemlju imala sam 5-6 godina. Bilo je to u vrtiću, kada je jedan Ognjen hteo da otkine uho Miki Mausa sa mog džemperčića.

Hvata me neka panika ovih dana. Dobila sam par kilograma, udobno ušuškana u šećerne trenutke svog života. Lomim glavu kako da sredim problem koji i nije problem, ali čvrsto odlučujem da u sezoni kiša ne mogu ići na trčanje i da u mojoj blizini ne postoji dovoljno dobra teretana.
Inatim se. Baš mogu da pojedem još ovu “Rafaello” kuglicu. Uostalom, ne mogu da odbijem poklon. Poklonjene su. Te kuglice.
I ovaj “roze” je poklon. Zato ga večeras moram dovršiti.
“Sobranie Super Slims”. Pink paklica.

Pitam se, šta bi se njemu vrtelo kroz glavu, da je večeras ovde?
“Kosa joj miriše na Cotton Schaumu. Nokte je premazala tamno ljubičastom. Opet je donela čašu vina u krevet. Zaboga, stopala su joj uvek tako previše hladna! Samo ona posle napornog dana može savršeno mirisati na “Love in Paris”, u mojoj razvučenoj majici iz srednjoškolskih dana. Ujutru će me probuditi šoljom kakaoa, pre nego ode glavom bez obzira čak i pre prvih zraka dnevne svetlosti.
Zato imam sad, da je podignem iz sna, zagolicam je, imam je…”

Lana Del Rey ~ Butterflies
♥…I think you know I want to believe you,
but in my heart I know that I’ll leave you…♥

Pojačavam grejanje na maksimum, oblačim samo čipku, hodam bosa po laminatu.
Puštam kosu i pojačavam muziku.
Skidam nakit sa sebe.

O, jedna nova poruka.
U 22:55 neko misli na mene.

Srela sam onog Ognjena iz vrtića pre 3 dana.
Nisam sigurna da bih ga sada mogla oboriti. Mislim, onako, fizički.
Za ostalo nisam sigurna…❤