❤…dok sam sinoć sedela sa svojim curama, i ispijala svoje vino – natenane – nisam mogla da se oduprem utisku da su se naše teme, u jednom trenutku, svele na gospodu “Jači Pol”. Čaše su se ređale, flaše su kao magijom dolazile i odlazile, a spiskovi i iskrenost su se produžavali u beskonačnost. Na kraju, imale smo po koji promil viška u krvi, osećaj težine u glavama, liste “ZA” i “PROTIV” i previše pitanja na koja nismo dobile odgovore.

Ja sam veče završila sa migrenom i po ko zna koji put postavljenim pitanjem:

A GDE JE VIŠE TAJ MOJ PRAVI?!

Sad, neka realna, prizemna duša bi me pitala da li je moguće da ne postoji baš niko ko okupira moju pažnju. I onda bi smo došli do suštinskog pitanja.

ŠTA SVI MI ŽELIMO OD POTENCIJALNIH PARTNERA?!

U svetu u kome je informacija najlakše dostupna stvar, u kome smo zatrpani hrpom novih saznanja na dnevnom nivou, hrpom stereotipa i društveno prihvatljivih modela u svakoj oblasti, šta svi mi želimo od potencijalnog partnera? Da li su to opravdana, realna očekivanja, ili se zbog gore navedenih stavki lako izgubimo u tuđim principima?

Na većini lista napravljenih prethodne večeri, ponavljalo se nekoliko stavki. NPR. često se čulo da bi idealan On trebao da bude visok, šarmantan, da ima “ono nešto”, da je obrazovan i da ima dobar posao (jer bez njega nema osnove za porodicu!!!). Takođe, ne bi trebao da bude pušač, džangrizav, škrt i egocentričan. Ni mamin sin.

Razmišljajući o listama, odlučila sam da preuzmem inicijativu, i sećam se da sam predložila igru. Jedna drugoj smo nasumično “birale” muškarce u restoranu, i primenjivale liste na njima.  U narednih 40-ak minuta 6 devojaka je pokušavalo da odgonetne različite profile ličnosti, bez ikakve komunikacije sa dotičnima. I svašta smo čule jedne od drugih. Ili je previsok ili prenizak. Ima čudnu zadnjicu! Ima šiške ili zaliske, možda će čak i brzo oćelaviti. Zgodan je, ali bira ružnu odeću. Ne zrači. Ima razmaknute oči. Čak sam čula i kako ima lepše zube od gospođice koja je komentarisala jednog momka. (izvini sister!)

Izgleda iskompleksirano. Nije u stanju da održi konstantan pogled sa sagovornikom. Izgleda kao sa neke reklame, taj 105% traži dvojnicu Eve Longorije. A možda je i gej. Zapravo, sad kad je pomenula, i učinilo joj se da se on i njegov prijatelj čudno gledaju! Ostavlja utisak nedodirljivog. Ovaj je zaluđen poslom, čak i ovde nešto radi na svom laptopu, sa jedva malo olabavljenom kravatom.

Sebe sam uhvatila kako odmeravam gestove. Ružno žvaće. Priča punim ustima. Izgleda uštogljeno (a možda je samo stidljiv?!). Glasno i bučno insistira da on plati račun u većem društvu, potom se blago iskolači na račun i novčanik vadi kao da će ga iz njega, u dva zalogaja pojesti  čudovište Nesi iz Loh Nesa – lično. Sređen toliko dobro da bi iole nesigurna žena pored njega mogla plakati od muke, ali njemu to ne smeta da otvoreno bulji u pozadinu dopadljive konobarice. Jedan je sagovornicima non-stop upadao u reč. Jedan je delovao opterećeno sopstvenim noktima.

Nova komparacija prideva (doduše na engleskom jeziku) bi zvučala nešto kao:

Tall – Not tall – Not at all

Posle nekih 40-ak minuta, shvatila sam da se za mojim stolom oformio Strašni sud. Nema tog junaka koji bi se, da je čuo ovu porotu, ikada usudio da priđe ijednoj od nas. U jednom kratkom, urnebesno smešnom trenutku (bar u tom trenutnom stanju uma) zamislila sam nas u doba Inkvizicije. Gorele bi smo kao celofan. Ozbiljna sam.

Danas se pitam šta je kome šarmantno, npr?! Borice u uglovima očiju kada se nasmeje? Način na koji zabaci glavu kada o nečemu razmišlja? Čvrst, direktan pogled u oči? Stidljivi zagrljaji oko ramena? Drsko zavođenje iako već imaš pratnju?! Šta?!

Takođe, sve je teže skapirati šta ONI žele od NAS! Da li zbog toga što su “jači pol” ili je to nešto u mentalitetu, ali sve je teže pronaći jezik sporazmevanja. Postalo je užasno teško ispratiti nametnute društvene norme. Ali osim toga, čini mi se da je zaista vrlo lako dopasti se muškaracu koji nam se dopada. Samo treba imati duge noge, ravan stomak, vitak struk, čvrsto dupe (pa, pardon!!!), seksi osmeh, oči srne i bujne grudi.

Ne mogu da se otmem utisku da se ljubav svela na kalkulaciju. Odabereš nekoliko licitatora, pa biraš onoga ko ponudi više. Materijalno ili vizuelno. Kao ekonomista, mogu reći da je to poprilično dobar finansijsko-životni plan. Kao esteta, mogu reći da je izgled itekako bitan, bar na prvi pogled. Ne znam da li to ima neke veze sa ljubavlju na prvi pogled, ali to je svakako tema za neki drugi put. Kao žena, čini mi se da je besramno o ljubavi razmišljati glavom umesto srcem. Da li smo postali imuni na romantiku?! 

Svako (ne)zadovoljstvo korene vuče iz istine o tome koliko smo zadovoljni sobom. Ako neko konstantno ima osećaj da se ne može složiti ni sa jednom osobom, da privlači samo “pogrešne” i da idealna druga polovina ne postoji – možda ipak treba proveriti te liste još jednom. Zarobljavamo se mislima o idealima, ne znajući da ponekad postoje različite vrste idealnog od kojih bi smo mogli jedno odabrati za sebe.

Najdublja veza koju ikada možemo ostvariti je veza sa svojim “Ja”. Kada se upustite u to, uvidećete da je to vrlo uzbudljiva, izazivačka, neraskidiva veza, koja će upotpuniti ono što zaista jeste. To je veza u kojoj nema laži ni prevara. Sve je jasno kao dan. Tu ste sami sa Sobom. A kad onda naiđe ta druga polovina i zavoli to vaše “Ja” koje i sami toliko volite, onda ćete shvatiti da se pravom može nazvati samo ona puzla koja sliku čini celom i istovremeno je celom i održava, bez obzira na to koliko ima “ZA” i “PROTIV” na vašim listama…❤

P.S. Upravo se setih jednog konstruktivnog razgovora, vođenog ranije ove godine. Prilažem ga, u cilju boljeg razumevanja muškaraca.

Ja: “Trifune, po Njutnu, ako on mene privlači, trebala bih da privlačim i ja njega, je l’ da?! Šta nije ok sa mnom?!”

Trifun: “Tamara, mislim da tebe zajebava Marfi, a ne Njutn.”

Boris: “Tamara, Njutn je sav u silama. Mase se privlače. 52kg nije masa.”

Touch down.