Darkness isn’t born, you know?! It’s created by the snuffing out of a light.

❤…ljudi su, uglavnom, za žaljenje. Pate kad ne dobiju ono što žele. Pate kad dobiju ono što žele. Vrte se u krug, ali nema veze. Ionako se sve vrti u krug.

~ Mi smo bili toliko pogrešni jedno za drugo da nije imalo kud nego biti dramatično i lepo. ~

Ovaj dan je toliko Vudi Alen. Samoironičan, bahat i sunčan. Dan za naučiti da se sećaš a da te prošlost ne veže lancima. Mnogo sam mogla, a tako mnogo mi nije bilo stalo. Kod starenja volim što sa nama umiru i naše sumnje. Što si stariji, u svoja sranja bivaš sve sigurniji.

Protežem se na ležaljci i uživam u toploti sunca. Kroz rupice na mom šeširu, par zraka se probija do mog lica, da me zagolicaju. Slušam tu melodiju za koju konstatujem da je malo bolesna i malo misteriozna, i razmišljam – ako ovih dana budem pisala – staviću je kao podlogu tom postu. Skoro sam konstatovala kako zdravi odnosi podrazumevaju i bolesne dijaloge. Dakle, ko još ima vremena za lošu muziku i pogrešne ljude?!

Ne pamtim kada je maj bio ovoliko divan. Sunčan, tropski topao, druželjubiv i nasmejan.

Već danima razmišljam kako mi treba neka osunčana nedođija, put sa obe strane oivičen drvoredima, neka muzika i dovoljno goriva u rezervoaru. Preplanula koža. Zlatne tetovaže. Kosa izbledela od sunca. Nositi prozračne haljine živih boja i puštati zmaja na plaži. Plesati zadovoljno i divlje. Probuditi se negde daleko i započeti život iznova. Sa tvojim rukama oko struka…