~ Pre nekoliko večeri sam, tokom vožnje, gledala pun Mesec kako me pomno prati. Ili ja njega. Pratili smo se ili smo se jurili, nisam sigurna. I tako ceo život. ~ 

❤…da li pišete dnevnike? A da li ste nekada seli i pročitali sve svoje dnevnike, stranicu po stranicu, hronološkim redom od najstarijeg pa do najskorijeg? Ja jesam. Pročitala sam 15+ godina svog života u svega nekoliko dana i noći. Kakvo je to putovanje bilo! Upoznavanje sebe i svojih zabluda all over again. Skoro pa kao detoksikacija života i misli. Pomalo urušavanje iznutra. Pomalo novi vidici i za broj veće srce. Trebalo bi da probate.

• • • • • • • • • • •

Ležim na krevetu već 40ak minuta i zurim u plafon sa jednom pesmom na repeat. Dovršavam poslednju cigaretu iz paklice dok se i kiša lagano smiruje i posmatram kako se dva dreamcatcher-a nemirno ljuljuškaju sa plafona zbog vetra koji lagano dolazi od otvorenih vrata balkona. Pitam se da li naivno pokušavaju da uhvate neki od ova tri scenarija koja neumorno vrtim po glavi već par sati. Nijedan nisam dovršila (slučajno ili ipak namerno?!) i svakom od njih fali neki maleni delić i po koji fini detalj. Nešto mi promiče a ja ne uspevam da to nešto uhvatim koliko god se trudila. Moje misli su nekako uvek kao velika puzla od 3000 delova. I ne stajem sa sklapanjem dok ne dobijem kompletnu sliku. Pa ipak, noćas nisam na nivou zadatka.

Kako se rađaju strahovi?! Da li oni nas nasumično biraju kao što mi biramo voće na pijaci subotom ujutru ili su pak u mraku velike oči?! Strah od nepoznatog, ja ću vam reći. Najrasprostranjenija fobija na ovoj planeti.

Sa samo jednim malenim svetlom u sobi, ovim koji dopire sa minijaturne stone lampe, razmišljam kako su leptirice lišene tih okova. Idu na svetlost pa makar bila i od vatre. Neke će se opeći, neke će poživeti za još jedan krug. I nikada neće spoznati kako je to kad volja stisne kočnicu i ostane u mestu sleđena. A možda samo pričam gluposti, možda se i leptirica boji mraka pa zato leti ka bilo kakvom izvoru svetlosti. Jer to je, zapravo, i ta najveća fobija od nepoznatog. Biti u mraku. Nemati orijentir. Ne videti šta dolazi, šta je sledeće. Ali, ne daj se srce. U mraku se Severnjača jedino i vidi…

• • • • • • • • • • •

Kada se vraćate u svoju prošlost neminovno je da jedan deo vas umre. I dobro je dok je to bio jedan od onih baš baš loših…

~ Jednom baš davno sam rekla kako je bol to što nas menja iz korena. Ljubav takođe. ~ 

I još da vam kažem i ovo: Neke istine kažemo naglas, neke prećutimo. Neke nosimo u sebi. Moja je ljubav. ❤